История сербов

Чиркович Сима М.

Jirecek, С., “ Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien . Studien zur Kulturgeschichte des 13.-15. Jahrhunderts”, Denksschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, Phil. hist. Klasse Bd. 56, 58, 64, Wien 1912–1919 (= Историја Срба , књ. II. Културна историја, Београд 1952, 1978, 1988).

Јовановић, Миодраг, Српско сликарство 1830–1870,

Београд 1992.

Јовановић, Миодраг., Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд 2007.

Јовановић, Мирослав, Језик и друштвена иапорија. Културно историјски окви ри полемике о српском књижевном језику, Београд 2002.

Јовановић, Мирослав, Руска емиграција на Балкану (1920–1940), Београд 2006 (Русская эмиграция на Балканах 1920–1940, Москва 2005).

Јовановић, С., Устав обранитељи и њихова влада, Београд 1912.

Јовановић, С., Друга влада Милоша и Михаила, Београд 1923.

Јовановић, С., Влада Милана Обреновића, I –II, Београд 1926–1927.

Јовановић, С., Влада Александра Обреновића, I – III , Београд 1929–1931.

Calic, M.-J., Sozialgeschichte Serbiens 1815–1941, M"unchen 1994.

Калић, J . — Чоловић, M . ( yp .), Социјална структура српских градских насеља ( XII – XVIII век), Смедерево-Београд 1992.

Калић, Ј., Србиупозном средњем веку, Београд 1994, 2002².

Калић, J ., Европа и Срби. Средњи век, Београд 2006.

Kanitz , Е, Das Konigtum Serbien und das Serbenvolk , I – III , Leipzig 1904–1914 (прве две књиге у српском преводу: Србија. Земља и становништво, I –II, Београд 1985).

Kaser, К ., Hirten, Kampfer, Stammeshelden. Ursprunge und Gegenwart der balkanischen Patriarchalitat, Wien-Koln 1992.

Kaser, K., Familie und verwandtschaft auf dem Balkan. Analyse einer untergehenden Kultur, Wien-Koln-Weimar 1995.

Kaser, K., Freier Bauer und Soldat. Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der kroatisch-slawonischen Militargrenze (1535–1881), Wien-Koln-Weimar 1997.

Castellan, G., La vie quotidienne en Serbie au seuil de I'indipendance, 1815–1839, Paris 1967.

Castellan, G., Histoire des Balkans (XIVe -ХХе siecle), Paris 1991.

Кашанин, M ., Српска књижевност у средњем веку, Београд 1975.

Ковачевић, Д., Србија и Русија 1878–1889. Од Берлинског конгреса до абдикације крања Милана, Београд 2003.

Ковачевић-Којић, Д., Градска насења средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978.

Ковачевић-Којић, Д., Градски живот у Србији и Босни, XIV и XV вијек, Београд 2007.

Којић, Б., Стари балкански градови, вароши и варошице, Београд 1976.

Коларић, М., Класицизам код Срба, 1790–1848, I-II, Београд 1965–1966.

Костић, М., Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбща (Српски етнографски зборник XXVI), Београд 1925; Нови Сад 2002².

Костић, М. Гроф Колер као културно-просветни реформатор код Срба у Аустрији у XVIII веку, Београд 1932.

Костић, М., Доситеј Обрадовић у историској перспективы XVIII и XIX века, Београд 1952.

Краљачић, Т., Калајев режым у Босны и Херцеговини (1882–1903), Сарајево 1987.

Crampton, R. The Balkans since the Second Wold War, London 2002.

Kreki'c, В ., Dubrovnik in the 14^th and 15^th Centwries: A City between East and West, Norman, Okl., 1972.

Kreki'c, В ., Dubrovnik, Italy and the Balkans in the Late Middle Ages, London 1980.

Kreki'c, В . (ed.), Urban Society of Eastern Europe in Premodern Times, Berkeley-Los Angeles-London 1987.

Kreki'c, В ., Dubrovnik: A Mediterranean Urban Society, 1300–1600, Aldershot 1997.

Крестић, В., Историја српске штампе у Угарској 1791–1914, Нови Сад 1980; Београд 2003².

Крестић, В., Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914, Београд 1991.

Крестић, В. — Љушић, Р., Програми и статута српских политичких странака до 1918. године, Београд 1991.

Krizman, В ., Vanjska politika jugoslavenske drzave 1918–1941, Zagreb 1974.