История сербов

Чиркович Сима М.

Часто — и небезосновательно — звучит утверждение, что после распада Югославии сербы в своем развитии оказались отброшены на сто лет назад. Говоря о схожести нынешней ситуации с той, которая возникла в начале XX в., следует выявить различия между ними. Ситуация начала XXI в. существенно отличается от той, что сложилась в 1903 или 1908 г. Поэтому и последствия распада Югославии все же не столь страшны. Сербия и ее соседи ныне имеют дело не с разделенной и враждующей Европой, а с Европейским союзом, члены которого ожидают присоединения к ним и других государств. Такая Европа, охваченная

процессом интеграции, представляет собой ту часть мира, где происходит унификация принципов государственного устройства, международных отношений, где обязательными являются соблюдение прав человека и соблюдение прав меньшинств. В долгосрочной перспективе, добровольно подчиняясь принципам современного мирового устройства, Сербия и государства, в которых имеется сербское меньшинство, стремятся к одному и тому же. Границы уже не являются ни непреодолимыми, ни такими важными, как это было в 1900 г.

И все больше появляется средств коммуникации, для которых нет никаких барьеров. Разделенным частям сербского народа не предстоит «бороться за освобождение и объединение». Перед ними стоят другие задачи: обновить разорванные связи с соседями, с европейским и мировым сообществом, а также снова научиться воспринимать то, что в современном мире создается ради благополучия и прогресса всего человечества.

Избранная библиография

Avramovski, Z., Sukob interesa Velike Britanije i Nemacke na Balkanu uoci Drugog svetskog rata, ( из : “ Istorija XX veka” II), Beograd 1961.

Аврамовски, Ж., Балканске земље и велике силе 1935–1937, Београд 1968.

Аврамовски, Ж., Балканска оптанта (1934–1940), Београд 1986.

Adamovi'c, Lj., Lempi, Dz., Priket, R., Americko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle Drugog svetskog rata, Beograd 1990.

Adanir, Е, Die Makedonische Frage. Ihre Entstehung und Entwicklung , Wiesbaden 1979.

Алексић-Пејковић, Љ., Односи Србије са Енглеском u Француском 1903–1914, Београд 1965.

Alcock, J., Explaining Yugoslavia, London 2000. Amstadt, J., Die k.k. Militargrenze 1522–1881, Wiirzburg 1969.

Антоновић, M ., Град и жупа у Зетском приморју и северно) Албанији у XIV и XV веку, Београд 2004.

Babi'c, A., Iz istorije srednjovjekovne Bosne, Sarajevo 1972.

Banac, L, The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Ithaca-London 1984 (= Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika, Zagreb 1988).

Banac, I., With Stalin against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism, New York 1988 (= Sa Staljinom protiv Tita. Informbirovski rascjepi u jugoslavenskom komunistickom pokretu, Zagreb 1990).

Barker, E., British Policy in South-East Europe in the Second World War, New York 1976.

Батаковић, Д. ( yp .), Нова ucmopuja српског народа, Београд 2000, 2002².

Beldiceanu, N., Le monde ottoman des Balkans (1402–1566). Institutions, soci'et'e economic London 1976.

Benac, A., Basler, D., Covi'c, В ., Pasali'c, E., Mileti'c, N., Andeli'c, P., Kulturna historija Bosne i Hercegovine. Od najstarijih vremena do pada ovih zemalja pod osmansku vlast, Sarajevo 1984².

Beschnit, W.D., Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830–1914. Analyse und Typologie der nationalen Ideologie, M"unchen 1980.

Бешлин , Б ., Европски утицаји на српски либералшаму XIX веку , Ср . Карловци - Нови Сад , 2005.

Birnbaum Н . — Vryonis S. (eds.), Aspects of the Balkans: Continuity and Change, Paris 1972.

Бјелајац, M ., Војска краљевине CXC 1918–1921, Београд 1988.

Бјелајац, M., Војска крањевине СХС/ Југославије 1922–1935, Београд 1994.

Благојевић, М, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд 1973, 2004².

Благојевић, М, Србија у доба Немањића. Од кнежевине до царства: 1168–1371, Београд 1989.

Благојевић, М., Државна управа у српским средњовековним земњама, Београд 1997, 2001².

Благојевић, М. — Медаковић, Д., Историја српске државности, књ. I: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад 2000.

Благојевић, М, Немањићи u Лазаревићи u српска средњовековна државност, Београд 2004.

Богдановић, Д., Историја старе српске књижевности, Београд 1980.

Богдановић, Д., Студиј из српске средњовековне књижевности, Београд 1997.

Bogdanovi'c, М, Srpski п inicki pokret 1903–1914. Nalicje legende, Zagreb 1989.

Bozi'c I. — 'Cirkovi'c S. — Ekmeci'c M. — Dedijer V., Istorija Jugoslavije, Beograd 1972.

Божић, И., Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд 1952.

Божић, И., Немирно Поморје XV века, Београд 1979.

Божић, И., Албанија и Арбанаси у XIII, XIV и XV веку, (из: Глас САНУ, CCCVIII), Београд 1983.