Сербия о себе. Сборник
Шрифт:
Этот ненамеренный самоироничный сербский вклад в балканские войны взаимобалканизирующихся антагонизмов дополнительно усложнили политические противоречия, как, например, разделение «за» и «против» Милошевича (которое, кстати, не полностью совпадало с разделением на «две Сербии»), а также глубокие дилеммы выбора идентичности между сербством и югославянством, монархизмом и республиканизмом, православной и мировой культурой, Востоком и Западом, социализмом и либеральным капитализмом. Непрерывные коллизии вокруг вопросов, которые и сформировали «две Сербии», их периодическое обострение вследствие возникновения новых тем периодически
Итак, позиции по отношению к Милошевичу и его режиму, а также к важным событиям и проблемам внутри сербского контекста в значительной мере, а в отдельных случаях и решающим образом влияли на трактовку и позиции по отношению к региональным и глобальным аспектам югославского кризиса. В этом смысле решение относительно каждого отдельного мероприятия или реакции правящей и оппозиционных политических партий, различных неправительственных организаций и общественных групп и персон принималось на основании развития ситуации в региональном и глобальном реляционном контексте, а также на основании конфликтных реляционных полей в локальном контексте. Каждый участник определял уровень, которому он отдает предпочтение при принятии решения, основываясь на собственном понимании приоритета политических импликаций, но ни один из них не избежал соотнесения с каждым реляционным уровнем.
Сербские беженцы из Хорватии. 1995 год
Заключение
Реляционный и интерактивный подход, в самых общих чертах изложенный выше, в отличие от указанных мифов и заблуждений не претендует на отображение «подлинной картины действительности», равно как и не ставит своей целью утвердить всеобъемлющую теорию национализма на территории бывшей Югославии. Его устремления менее претенциозны и имеют два направления. Напоминая о сложной взаимозависимости противоборствующих концепций действительности внутри узла установившихся взаимоотношений и об их неразрывной связи с общим глобальным и диахроническим контекстом, реляционный подход может помочь преодолеть мифы и однобокость при объяснении природы будущих конфликтов. В то же время этот подход предлагает метод детального исследования роли структурных причин и непредвиденных исходов, а также намеренных и непроизвольных последствий общественной и политической деятельности в ходе трагического крушения Югославии.
Литература:
Alterman, Eric (1999), «Untangling Balkan Knots of Myth and Countermyth»,The New York Times, July 31.
Anzulovi'c, Branimir (1999), Heavenly Serbia: From Myth to Genocide, Hurst & Company, London.
Bennett, Christopher (1995), Yugoslavia’s Bloody Collapse, Hurst & Company, London. (1999), «Comment: Serbia’s War With History», Institute of War and Peace Reporting (Published on April 19, 1999).
Богдановић, Мира (1994), «Модернизацијски процеси у Србији у ХХ веку», в Србија у модернизацијским процесима ХХ века, Институт за новију историју Србије, Београд, 35–58.
Brubaker, Rogers (1996), Nationalism Reframed. Nationhood and the National Question in the New Europe, Cambridge University Press, Cambridge.
Brubaker, Rogers (1998),
Cerovi'c, Stojan (1999), «Comment: Serbia Seeks An Exit from History», Institute of War and Peace Reporting (Published on September 6, 1999).
Deni'c, Bogdan (1996), Etnicki nacionalizam. Tragicna smrt Jugoslavije, Radio B92, Beograd.
Drakuli'c, Slavenka (1999), «We Are All Albanians», The Nation, June 7.
Fisk, Robert (1999), «Taken in by the NATO line», The Independent of London, June 29.
Glenny, Misha (1992), The Fall of Yugoslavia, Penguin Books.
Голубовић, Загорка (1995), «Национализам као доминантни друштвени однос и као деспозиција карактера», в Голубовић, Загорка, Бора Кузмановић и Мирјана Васовић, Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукобаб Институт за филозофију и друштвену теоријуб «Филип Вишњић», Београд, 133–167.
Grmek, Mirko et al., eds. (1993), Le nettoyage ethnique: documents historiques sur une id'eologie serbe, Fayard, Paris.
Johnstone, Diana (1999), «Holocaust Relativism. ‘Hitler’ analogies betray both past and present», Extra! (The Magazine of FAIR, Fairness and Accuracy in Reporting) July – August. .
Kaplan, Robert D. (1993), Balkan Ghosts: A Journey Through History, St. Martin’s, New York.
Kaplan, Robert D. (1999), «Why the Balkans Demand Amorality», The Washington Post, 28 February.
Kaser, Karl and Joel M. Halpern (1998), «Historical Myth and the Invention of Political Folklore in Contemporary Serbia», The Anthropology of East Europe Review, Vol. 16, № 1, Spring, 59–68.
Magas , Branka (1993), The Destruction of Yugoslavia, Verso, London and New York.
Malcolm, Noel (1994), Bosnia, a Short History, Macmillan, London and Basingstoke.
Malcolm, Noel (1998) Kosovo, a Short History, Macmillan, London and Basingstoke.
Mestrovi'c, Stjepan G. (1993), Habits of the Balkan Heart: Social Character and the Fall of Communism, Texas A & M University, College Station.
Mestrovi'c, Stjepan G. (1994), The Balkanisation of the West: The Confluence of Postmodernism and Postcommunism, Routledge, London and New York.
Minnich, Robert Gary (1993), «Reflections on the Violent Death of a Multi-Ethnic State: a Slovene Perspective», The Anthropology of East Europe Review, Vol. 11, № 1–2, Autumn, Special Issue: War among the Yugoslavs.
Перовић, Латинка (1996), «Бег од модернизације», в Попов, Небојша (прир.), Српска страна рата. Траума и катарза у историјском памћењу, Република, Београд, стр. 119–131.
Posa, Christina (1998), «Engineering Hatred: The Roots of Contemporary Serbian Nationalism», Balkanistica 11, 69–77.
Povrzanovi'c, Maja (1993), «Ethnography of a War: Croatia 1991–92», The Anthropology of East Europe Review, Vol. 11, № 1, Autumn, Special Issue: War among the Yugoslavs.
Puhar, Alenka (1994), «Childhood Nightmares and Dreams of revenge», the Journal of Psychohistory, 22(2), Fall .
Слапшак, Светлана (1994), Огледи о безбрижности. Српски интелектуалци, национализам и југословенски рат, Радио В92, Београд.